Za razvoj adaptivnih strategija upravljanja šumama za klimatske promene u Srbiji potrebni su alati za upravljanje koji trenutno nisu dostupni u zemlji, ali koji se mogu prilagoditi Srbiji na osnovu nedavnih dešavanja u Nemačkoj. Fokus će biti na ekonomski najprofitabilnije dve vrste u Srbiji: a) evropska bukva (Fagus sylvatica) i b) hrast lužnjak (Quercus robur) koji pokrivaju 351.000 ha odnosno 32.000 ha ukupne šumske površine u Srbiji. Iako bukva pokriva otprilike 10 puta veću površinu, drvo hrasta lužnjaka je ekonomski mnogo profitabilnije. Sa obe vrste drveća se gazduje kao visokim šumama. Za ove dve vrste drveća, adaptivno gazdovanje će biti razvijeno za Srbiju. Uticaji promena temperature i padavina u različitim klimatskim scenarijima će biti simulirani i procenjeni ekonomski.
Adaptacija simulatora rasta šuma osetljivog na klimu
Prvi korak uključuje prikupljanje potrebnih podataka u dva definisana šumska regiona u saradnji sa RP 2 i RP 4 (aktivnosti 2.1, 3.1 i 4.1). Da bi se dobili neophodni modeli rasta, RP 2 i RP 4 će raditi zajedno na lociranju i pokrivanju svih lokacija sa različitim potencijalom prirasta, gde će se sprovesti analiza rasta stabala.
Pored toga, poprečni preseci sa odabranih parcela će biti uzeti u saradnji sa RP 2 i RP 4 kako bi se dobili podaci o rastu šuma za validaciju modela. Za robusnu parametrizaciju modela rasta šuma, prikupićemo podatke za podmodel biomase lista. Za tu svrhu, indeks površine lista (LAI) i morfologija lista (masa lista po površini - LMA) moraju biti kvantifikovani na terenu. Sve u svemu, UNIQUE će voditi prikupljanje, provjere i pripremu baza prostornih podataka.
Postojeći klimatski osetljivi model rasta šuma GOTILWA+ biće prilagođen uslovima u Srbiji (aktivnost 3.2). Dostupni skupovi podataka će poslužiti kao osnova za parametrizaciju, kalibraciju i validaciju GOTILVA + na mapama prinosa / mapama produktivnosti za odabrane tipove gazdovanja. Model će biti testiran (aktivnost 3.3) i unapređen/korigovan na lokalnom nivou uz pomoć Srbije u cilju kreiranja simulacije sa trenutnim uobičajenim gazdovanjem (BAU). U nastavku, scenariji klimatskih promena za Srbiju će biti primenjeni na BAU (aktivnost 3.4) za parametrizovane vrste drveća i potencijalne efekte na rast, produktivnost i mortalitet analizirane.
Učinak simulatora za različite šumske strategije i vrste drveća će se zatim ekonomski procenjivati. Stoga, proizvodnja posečenog i stojećeg drveta mora biti kategorizovana u klasama prečnika, a zatim procenjena sa lokalnim / regionalnim cenama i troškovima. U tu svrhu će se koristiti i ažurirati postojeći algoritmi za sortiranje sa cenama/troškovima iz prethodnog projekta saradnje tokom boravka (aktivnost 3.3) u 2. godini projekta. Pored toga, izračunavaju se ekonomski parametri kao što su NPV, anuiteti i očekivane vrednosti zemljišta za različite vrste drveća, kao i algoritmi optimizacije (aktivnost 3.5). Pored standardnih optimizacijskih pristupa, ovaj projekat će takođe koristiti "robusne" metode odlučivanja koje su u stanju da se nose sa "najgorim mogućim" scenarijima.
Razvoj i evaluacija adaptivnih strategija gazdovanja šumama uzimajući u obzir višestruke ekosistemske usluge (aktivnost 3.6)
Uz pomoć najznačajnijih aktera i nadovezujući se na rezultate različitih projekata, u simulatoru se sprovode šumsko-uzgojne strategije za glavne vrste drveća u Srbiji. RP 1 će podržati pokretanje i implementaciju doprinosa zainteresovanih strana u vidu radionica i anketa.
Akcenat će biti stavljen na izradu strategija prilagođavanja klimatskim promenama, odnosno strategija za povećanje otpornosti šuma u Srbiji. Različite simulacije će se sprovoditi u nizu klimatskih scenarija i optimizirati uzimajući u obzir uloge ekosistema u proizvodnji drveta, skladištenja ugljenika i biodiverziteta.
Učesnici
Postdoktorand Dr Dominik Sperlich (RP lider)
- Katedra za ekonomiju šuma i planiranje šuma Univerziteta u Frajburgu
Prof. Dr Marc Hanewinkel
- Katedra za ekonomiju šuma i planiranje šuma Univerziteta u Frajburgu
Dr Nenad Petrović
- Katedra za planiranje gazdovanja šumama, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu