Projekti za ublažavanje globalnih ekoloških problema kao što su klimatske promene zahtevaju pristup upravljanju koji obuhvata više sektora, nivoa i aktera. Istovremeno, napori da se šumarstvo preusmeri ka ublažavanju klimatskih promena i pametnom upravljanju klimom (tzv. "Klimatski pametno šumarstvo") moraju se sprovoditi na svim nivoima (individualnim, operativnim, lokalnim, regionalnim i nacionalnim) i vremenskim skalama (kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim), svi pogođeni akteri su uključeni i prilagođeni lokalnim uslovima. Šumarstvo i druge klimatske politike su pod uticajem mnogih drugih sektora (životna sredina, zaštita prirode, poljoprivreda, ruralni razvoj, energetika, ...). To znači da je poboljšanje međusektorske koordinacije važan korak ka efikasnom integrisanom pristupu upravljanju korišćenjem zemljišta.

U prvom koraku će se razviti kvalitativni i kvantitativni pristup (aktivnost 5.1). U sledećem koraku definiše se ciljna grupa i izrađuje se raspored kako bi se uključili svi relevantni akteri i obezbedila blagovremena implementacija (aktivnosti 5.1 i 5.2). Pristup teži cilju "pametne regulacije", koja predlaže principe koji podupiru smisleni dizajn politike i da osiguraju da su primenjeni propisi smisleni u smislu traženih rešenja. Pametni propisi posebnu pažnju posvećuju formulisanju određenih instrumenata politike i nude predloge koji omogućavaju političarima da postignu odgovarajuća rešenja koja su posebno važna za usklađivanje ciljeva šumarske i klimatske politike i njihovu integraciju u politike drugih srodnih sektora.

Ključna pitanja koja treba rešiti u okviru RP 5, koji ima za cilj da razvije sektorske i međusektorske politike za šumarstvo kako bi se prilagodili klimatskim promenama i, što je još važnije, ublažili klimatske promene, su sledeći:

- Koje prakse upravljanja se već primenjuju u šumarskim i klimatskim politikama odabranih zemalja EU u smislu prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena? Koji modeli "dobrog upravljanja" u Nemačkoj mogu biti korisni u strukturiranju strategija prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena i održivog razvoja u Srbiji?

- Kakva je struktura političkog okvira za upravljanje klimatskim promenama i održivi razvoj u Nemačkoj i Srbiji?

- Ko su glavni akteri? Koja je njihova uloga i odgovornost?

- Kako različiti akteri i sektori sarađuju jedni sa drugima na klimatskim promenama (i prilagođavanje i ublažavanje) i održivom razvoju? Koje različite vrste saradnje između aktera i sektora već postoje? Kako akteri doživljavaju ovu saradnju?

Tokom prvog istraživačkog boravka, doktorand će pregledati i razviti ovaj metodološki pristup sa kvalitativnim i kvantitativnim elementima (aktivnost 5.1). Dalje, upitnik za intervjue i intervjuisani parteri iz politike i prakse će biti identifikovani i finalizovani (aktivnost 5.2). U narednoj aktivnosti biće sprovedena sveobuhvatna ekspertska istraživanja i detaljni intervjui sa donosiocima politika i odluka u šumarstvu, zaštiti prirode i drugim relevantnim sektorima u Srbiji (aktivnost 5.4). U poslednjem istraživačkom boravku biće završene analize prikupljenih podataka kako bi se pripremio razvoj konceptualnog modela. Ovaj mešoviti pristup treba da dovede do dubljeg razumevanja istraživačkih pitanja koja treba rešiti i osigurati validnost i dokaze o rezultatima.

Zbog složenosti takvog metodološkog pristupa, svaki zadatak će zahtevati poseban boravak gostiju i blisku saradnju sa partnerima u Frajburgu.

Fokus je na akterima iz javnih uprava, javnih službi, javnih preduzeća (za gazdovanje državnim šumama i upravljanje zaštićenim područjima), istraživačkih i obrazovnih organizacija i NVO. Mišljenje i razumevanje predstavnika ovih institucija i organizacija iz oblasti šumarstva i zaštite prirode o klimatski pametnom šumarstvu je stoga od velikog značaja za buduće prihvatanje, implementaciju i regulisanje novih propisa politike.

Istraživanje će biti sprovedeno u severnim i zapadnim šumskim regionima. S obzirom da je samo 7,1% Vojvodine na severu prekriveno šumama, a 65% šuma kojima upravlja Javno preduzeće “Vojvodinašume” je pod zaštitom, poseban fokus će ovde biti na upravljanju zaštićenim područjima.

Rezultati stručnih intervjua i anketa će se koristiti (aktivnost 5.5) za razvoj konceptualnog modela strategija upravljanja za implementaciju klimatski pametnog šumarstva. Njegovi glavni elementi su:

- Okvir politike za šumarstvo i zaštitu prirode i srodne sektore koji uzima u obzir principe "Klimatski pametnog šumarstva",

- Saradnja između glavnih zainteresovanih strana u šumama, kao i između šumarstva i zaštite prirode i drugih relevantnih sektora u upravljanju klimatskim promenama.

- Katedra za ekonomiku šuma i organizaciju šuma, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu

- Katedra za šumarski politiku i politiku zaštite životne sredine, Univerzitet u Frajburgu