POZADINA PROJEKTA
Šume su ključno prirodno stanište i resurs u Srbiji. Srpske šume predstavljaju prirodne lepote srpskog pejzaža. Oni pokrivaju 2,2 miliona hektara - skoro 30% površine zemljišta - sa bukvom (Fagus sylvatica L.) i hrastom (Quercus spp.) kao najrasprostranjenijim vrstama drveća. Oni su od suštinskog značaja za biodiverzitet, za faunu i floru, čistu vodu i zadržavanje vode pružajući istovremeno zaštitu od erozije i klizišta. Svake godine više od 7 miliona m3 drveta se isporučuje drvnoj industriji i industriji nameštaja, od čega se 70 % koristi u energetske svrhe. To doprinosi 14% potrošnji energije u Srbiji.
Šume pate od klimatskih promena, ali istovremeno imaju sposobnost skladištenja velikih količina CO2 i stoga su važne za zaštitu klime. Predviđa se da će Srbija postati jedno od žarišta klimatskih promena u Evropi. Šumarski sektor Srbije stoga ima za cilj da stabilizuje šume, prilagodi ih klimatskim promenama i pronađe optimalne alate i metode za gospodarenje šumama. Vlade Nemačke i Srbije potpisale su u julu 2015. godine preko svojih ministarstava poljoprivrede sporazum o razvoju i implementaciji inovativnog planiranja upravljanja šumama uzimajući u obzir ekonomske, ekološke i socijalne aspekte u Srbiji.
Identifikovane su sledeće glavne istraživačke praznine i oblasti poboljšanja/mera:
- Među najrelevantnijim, identifikovanim prazninama u istraživanju ("mere poboljšanja") bile su
- - Naučne komponente savremenog digitalnog sistema za mapiranje lokacija za analizu sadašnje i buduće pogodnosti vrsta drveća
- - deficit u dugoročnim eksperimentalnim i monitoringu šumskih parcela za razvoj tabela produktivnosti i prinosa zavisnih od lokacije
- - nedostatak klimatski osetljivih modela rasta šuma u kombinaciji sa ekonomskim modelima sposobnim za simulaciju i procenu efikasnih strategija prilagođavanja klimatskim promjenama.
- - na kraju, nepostojanje adekvatnog okvira upravljanja programima politike za sprovođenje mera u pravcu "Klimatski pametnog šumarstva" u Srbiji, koji efikasno povezuje prilagođavanje i ublažavanje u kontekstu klimatskih promena.
Projekat ima za cilj unapređenje ekonomske i ekološke stabilnosti šuma u Srbiji uvođenjem unapređenih pristupa planiranju i monitoringu i doslednom primenom gazdovanja šumama bliskom prirodi koje promoviše bioekonomiju u ruralnim predelima i garantuje veliki broj ekosistemskih usluga. Srbija može poslužiti kao model za predviđanje izazova klimatskih promena kroz smislene strategije prilagođavanja u upravljanju šumama. Adaptivno upravljanje šumama u Nemačkoj stoga može imati velike koristi i učiti iz iskustava u Srbiji čiji će klimatski uslovi danas u bliskoj budućnosti biti slični onima u partnerskoj zemlji.
